TERCA NA TIŠINU
Ne mogu ni prebrojat koliko sam komplimenata dobila u trudnoći. Te kako sam mršava, te kako se nisam ništa udebljala, te baš zgodna trudnica. Svako je našao za zgodno da kaže da se baš nisam udebljala i da dobro izgledam, a ja sam se nakon 5,6,7 takvih istih komplimenata osjećala stjerano u kut. Kao da moram imat neko super rješenje za fit trudnoću, neki magični napitak i nek im odmah pljusnem što je to. A ustvari sam se osjećala kao da im dugujem ispriku što se nisam ful udebljala jer je to kao normalno u trudnoći. A šta ja znam brate, ako sam visoka i mršava, ne mogu u trudnoći postati niska i bucmasta. Valjda. A najbolja mi je bila moja tetka koja mi je jedina dala nazovimo negativni kompliment iako me ona beskrajno zabavila i potakla na kreativnost u oblačenju više od onih što su očekivali ispriku. Ona je rekla da izgledam kao gusjenica koja je pojela loptu. Jer mi je baš u trudnoći, a pogotovo u visokoj trudnoći bila furka uske haljine. A nije da nisam dobro izgledala:)
A i ova mladja me danas pošteno navozala.
Krenule u grad nas dvi same i prvih sat vremena teška idila. Međutim, odjednom se na putu sa njene desne strane pojavio Dm. Mala je ušla u njega ko da joj je čačin, a uopće nam nije bio u planu. Zgrabila ona mini kolica i prije nego sam se ja okrenula, natrpala u njih redom: 5 paketa mini gumica u boji, štapiće za uši, uloške, kestenjastu farbu Palette, duple četkice za zube i konačno je stigla do zobenog mlijeka i rekla pobjedonosno - Mama i zobeno!:) To je zapravo ono što uvijek kupujemo u Dm-a i nadopunjujemo i zbog čega je nisam odgovorila od njenog neplaniranog odlaska u Dm. Ok, rekla sam joj - Budi tu dok mama sve ovo vrati što nam ne treba pa ćemo uzet mlijeko i idemo. Al naravno da nije ostalo na tome. Dok sam ja povratila sve ovo njeno na police, ona je već u kolica natrpala čitav niz nazovi zdravih i preskupih slatkiša sa njihovih Bio polica. Ok, tu smo malo pregovarali i uspjela me užicat neku skupocjenu čokoladu i još skuplje keksiće. 150 grama 24 kune i 99 lipa..uf uf .. e dalje je sve dobro prošlo jer je dobila što je htjela.
Do sljedećeg kioska sam bila na konju. Al tamo nisam posustala jer sam imala argument skupih keksića koje će mama sama pojest ako se ona odluči za bilo što s kioska. Dobro, dobro mama - rekla je.. al me opet sačekala kod prve pekare gdje me uvjerljivo vukla za ruku i gdje su skupi keksići bili tek sjećanje, kao da ne postoje, iako ih nismo ni otvorili. Kad smo konačno stigli kući mala je već pojela ukupno: 2 kroasana, pola pizze, pa je napala keksiće i poslije zahtjevala da joj otvorim onu čokoladu ko da nije 2 dana ništa jela. Uf, uf..sad spava radosno, dok ja uživam u tišini:)